Kolosej – 3D bioskop
Kako je to moj prijatelj Siniša, interesantno objasnio: “…nije to kao nekad kad sam bio klinac pa ti daju naočare sa zelenom i crvenom plastikom umesto stakala i kao treba da vidiš 3d, ovo je neka nova tehnologija…”. Ove reči su bile dovoljne da me zaintrigiraju, razlog više je bio sam film koji se daje u 3d tehnici a to je u svim aspektima fantastični “Coraline“.
Prvi utisak o Kolosej bioskopu je pozitivan. Pri kupovini karata, na ekranu pri kasi možete videti koja su mesta upražnjenja i izabrati svoje mesto i na osnovu izbora vam se štampa karta(bravo). Sam bioskop nije pod zemljom kao npr. Tuckwood te je i osećaj dok hodate hodnikom sa čije leve i desne strane se nalaze sale, dosta bolji. Sala u kojoj se prikazivala Coraline 3d me najviše podsetila na IMAX u Torontu o kome sam već pisao u jednom od prethodnih postova-platno preko celog zida, strm raspored sedišta i ono što je meni, kao čoveku od dva metra jako bitno, dosta prostora za noge.
Smestili smo se u udobna sedišta(pozdrav Miljanu koji mi je pravio društvo), grickali kokice i čas skidali čas stavljali 3d naočare koje smo dobili na ulazu, nestrpljivi da 3d “trip” već jednom počne.
Posle serije reklama, slika se nekako smrljala i osvetlila(povećao brightness, koja bi srpska reč bila za to?) i film je počeo. Jedna reč koja bi opisala sam doživljaj je: Wow! Pri starim tehničkim rešenjima dobijali ste u najboljem slučaju “utisak 3d prostora”, sada ono što vidite, vidite stvarno u perspektivi, dalji predmeti su stvarno dalji, bliži vama stvarno bliži. Ovaj efekat je naročito izražen pri kretanju kamere kroz prostor ili kada se naprimer odredjeni predmeti kreću prema vama(igle koje se kreću prema vašoj glavi sa blagom rotacijom oko svoje ose kao da vam prolaze tik pored glave). Ovoliko dobro implementiranu tehnologiju definitivno nisam očekivao tako da sam tokom projekcije često hvatao sebe u proučavanju stvari na platnu(ovaj izraz u kontekstu 3d projekcije malo gubi na značenju) i istovremenom gubljenju niti iliti radnje fabule, što srećom nije imalo loš efekat jer sam Koralinu već gledao.
Kako stvari funkcionišu ispod haube? Tehnika koja omogućava celu priču se zove “Alternate frame sequencing”. Svaka scena filma se snima umesto jednom, dvema kamerama. Zatim se se snimljene slike(frejmovi) smeštaju na istu traku naizmeničnim redosledom(slika prve kamere, slika druge kamere, slika prve kamere,….). Film se projektuje na 48 frame-ova umesto standardnih 24, logično poštom umesto jednog frame-a sada imamo dva, frame uhvaćen sa prve i frame uhvaćen sa druge kamere. Sa druge strane, gledaoc nosi specijalne naočare koje pomoću IR risivera “znaju” koja je frekvencija smenjivanja alternativnih frame-ova na platnu. Staklo naočara je sačinjeno od tečnog kristala koji se polarizuje u istoj frekvenciji tako da se zatamni nad jednim pa nad drugim okom naizmenično, i voila, eto nam ga 3d efekat, koji stvarno funkcioniše odlično u praksi.
Kao zaključak, šta reći…Odvojite vreme i probajte 3d bioskop u TC Ušću, čak da vam se i ne svidi doživljaj, u svakom slučaju ćete videti nešto sasvim novo. Što se mene tiče, ja sa nestprljenjem čekam na XGames, takodje radjen u 3d tehnici.