HorizontBlog

Ono čemu sam se najviše radovao u Torontu je – IMAX. Za neupućenije, u pitanju je filmski format koji je razvijen upravo u Kanadi, a koji ima mogućnost prikaza slike u mnogo većoj rezoluciji od standardne. Filmovi snimljeni u ovoj rezoluciji se prikazuju u specijalizovanim IMAX bioskopima. Većina vas je verovatno videla ali nije obratila pažnju da na reklamama za blockbustere kao što su Spiderman, Hulk, Batman Begins, Independence day, na plakatu ispod samog naziva filma stoji: “Best experience in IMAX” ili “IMAX experience” i ovo se upravo odnosi na to da je najbolje film pogledati tj. doživeti u IMAX bioskopima. Na ovom linku možete pogledati koji su to gradovi u kojima možete prisustvovati IMAX doživljaju. Da se vratimo na temu, cilj ovog posta nije nabrajanje tehničke specifikacije bioskopa ili formata, za iste možete dobiti informacije na wikipediji. Ono što bih hteo da opišem je moje lično iskustvo.

Toronto ima nekoliko IMAX bioskopa (5 ili 6 nisam siguran) koji su uglavnom rasporedjeni oko centra grada. Jedna od opcija je bila da pogledam specijalizovane projekcije uradjene tako da se što bolje iskoriste mogućnosti formata i bioskopa. U opticaju je bio Ontario Science Center i projekcije: Roving Mars, Alps, jedna u vidu podvodnog putovanja(ne znam tačan naziv). Na drugoj strani sam ipak hteo pogledati neki blockbuster, i zbog ličnih razloga(više mi se gledalo) a i zbog pravilnijeg uporedjivanja IMAX-a i recimo Rode u Beogradu ili Tuckwooda.

Kako je IMAX zahtevan format tehnički, verovatno i komercijalno(pretpostavljam da se mora napraviti deal sa Warner Brosom ili čija god je već produkcija filma), izbor filmova nije bio veliki tj. u periodu mog boravka u Torontu se davao samo jedan film a to je The Day When Earth Stood Still. Pratim filmove već godinama i za to uglavnom koristim IMDB. Ovo je odličan sajt i ocena koju film ima na osnovu glasova korisnika je uglavnom vrlo tačna, iako u nekim slučajevima to ne mora biti slučaj(The Dark Knight apsolutno ne zaslužuje da bude medju prvih 10 filmova svih vremena i ocenu od skoro 9, pre bih ga stavio oko 6-7). IMDB je za film Earth Stood Still imao ocenu od 5 i nešto što znači da se film opušteno može preskočiti i to u ovom slučaju ovog filma jeste istina ali kasnije više o tome.

Krenuo sam na projekciju pri tome zaboravljajući da je Toronto ogroman grad i da ono što je na karti blizu, u realnosti je daleko od toga, tako da sam brzim hodom od subway stanice jedva stigao 5 minuta pre projekcije i to u goloj vodi . Bioskop u kome sam bio je Cineplex tipa baš kao Tuckwood recimo samo prilično veći. Po dizajnu enterijera me podsetio na grčki SterCinema u Delta City-ju, što znači da mi se nije svideo, malo mi je taj dizajn kičerski, kao balerina na vašaru ili ringišpil i skidanje patke za još jednu vožnju. Smestio sam se u sedište, skinuo jaknu i pripremio se za doživljaj . Malo sam se uplašio jer je u toku reklama bio tv program neke stanice(tako bih rekao) i to vrlo mrljavo i na gornjoj polovini platna, rekoh sebi nemoguće da je ovo ovako.

Onda se slika ugasila, a bioskop se totalno zamračio i krenula 5-minutna demonstracija IMAX tehnologije uz nezaobilaznu američku trailer like ložnju. Prvo su demonstrirali sliku tako što su prikazivani kristali, voda i let kroz IMAX natpis koji me je totalno oduševio. Toliko precizna i zategnuta slika i osećaj kao da stvarno letim kroz slova. Platno u bioskopu je blago ovalno na krajevima i tako postavljeno i uradjeno u veličini da vam prekriva celo vidno polje što dodatno doprinosi doživljaju.

A zatim je krenula demonstracija zvuka. Ložnja spiker je dao informaciju da sala sadrži 40 zvučnika rasporadjenih po sali i onda su ti zvučnici redom praskali a velika ruka na ekranu je ukazivala koji trenutno radi. Neverovatno. Još malo je tekla demonstracija i priča a zatim se pojavio znak produkcijske kuće i krenuo film.

Doživljaj filma u IMAX-u je fantastičan. Apsolutno imate osećaj kao da ste tamo. Slika je kristalno jasna, ogromna je preciznost piksela, boje su fantastične. Sa druge strane, zvuk narodski rečeno ubija, nije prejak ali na trenutke toliko zagrmi da mislite da će se srušiti bioskop a opet na neki čudan način ne smeta ušima. Kada avioni prolete iznad glave oni stvarno prolete baš u pravcu kako je to na filmu. Čuje se svaki i najmanji zvuk, cang, bilo šta. Neverovatno.
Jedina šteta je bila što sam bio prinudjen da gledam baš The Day When Earth Stood Still. Navešću samo jedan primer da bi vam dočarao na kom je nivou scenario-scena je konferencijska sala u NASA-i, tu su sve glavne face i zabrinutim glasom neki general im saopštava šta se dešava, pri tome stoji ispred velikog platna na kome je prikazano to o čemu se priča. “Ogroman leteći objekat se velikom brzinom približava zemlji. Procenjena lokacija udara je Menhetn”

Interesantno sa geek strane je da je Microsoft platio reklamu svog novog proizvoda u filmu. U pitanju je proizvod Surface i u jednoj sceni dok čekaju da se podigne sistem kako bi pokazali šta žele da kažu, jasno se vidi Vista znak . Naravno tu se našlo mesta i za IPod, LG laptop…ipak, treba platiti sve te efekte u filmu, koji i nisu nešto specijalno, možda samo par scena ima gde su stvarno dobri.

Sve u svemu, iz IMAX-a sam izašao prezadovoljan i uzevši u obzir da košta više za nekih 5$ više od standardnih bioskopa, mislim da opravdava svoju cenu karte. Dakle, ako budete u prilici, (a to više nije problem jer vidim da ih sada ima svuda a čuo sam da se gradi i jedan na novom beogradu), toplo(ok, hladno jer sam u Torontu) preporučujem IMAX

Pozdrav

Comments(4)

Ono po čemu je Toronto različit od Srbije i Beograda je, nažalost, kultura. Bez obzira da li na sebi imate Armani odelo, da li vozite skupa kola ili ste totalno odrpani, neobrijani i neočešljani, ljudi će vam se obraćati sa poštovanjem, počinjući rečenicu formalnim izvinjenjem(excuse me) a završavati je osmehom i obaveznim thank you. Ovo važi na ulici, restoranu, bilo kojoj prodavnici, subway-u, ovde je to način ponašanja i ophodjenja, nepisano pravilo.

Prirodno je da sebe i svoj narod uzdižemo a da o zapadu pričamo sa podozrenjem i nepoštovanjem, ističući nacionalna obeležja kao što su kajmak i rakija, gostoljubivost, druženje naspram “hladnoće” zapada i potenciranjem kako su sterilni i kako im se život svodi na posao-kuća-posao, svako od nas iz Srbije je prisustvovao ili vodio nekada jednu od ovakvih priča, medjutim realnost je mnogo drugačija i nažalost, kada se nadjete u jednom ovakvom velikom gradu, shvatite koliko zaostajemo u mnogim stvarima, pa vam kao meni, na trenutke bude malo krivo. Srbija je svašta pretrpela i standard je i dalje loš i treba vremena da se to promeni, ali za nekulturu jednostavno ne postoji opravdanje, složićete se…

Toronto(a ljudi kažu i ostali severno američki gradovi) su organizovani tako da su sve ulice normalne na ili paralelne sa glavnim tokom/ulicom koja se prostire od juga ka severu. Ovde je to ulica Yonge koja je dugačka tačno 56km(!!!) i prošarana ulicama koje se prostiru zapad-istok. Ovo omogućava snalaženje logikom: hajde da se nadjemo na uglu yonge-dundas ili: to se nalazi na college ave. west pa broj npr. 454. Prosto i jednostavno. Naravno, pre svega za ovakvu organizaciju su potrebne dve stvari, prostranstvo i ravnica, kako je Beograd prilično brdovit, verujem da ovakav scenario i nije bio moguć, pa samim tim nije pošteno reći da je snalaženje u Beogradu strancima mnogo teže nego nama u Torontu, u kontekstu da je Beograd neorganizovan a zapadni gradovi organizovani. Sve u svemu, snalaženje u Torontu je lako i sa smernicama, znakovima i natpisima koji se nalaze na svakom koraku, čovek mora biti ili smotan ili resajen ili prosto glup da bi bio u situaciji da ne zna gde je trenutno.

Subway ili metro je fantastičan, brz, vremenski precizan i vrlo udoban-nema guranja čak i kada je gužva, prijatan ženski glas obaveštava koja je sledeća stanica, koja trenutno. Oko vas su kinezi, indijci, crnci, sve moguće rase i klase i prvih nekoliko dana mi je to sve bilo jako interesantno i novo, tako da sam izmišljao razloge samo kako bih se vozio i posmatrao ljude i ponašanje, slikao.

U narednim postovima potrudiću se da vam opišem i prenesem utiske sa NBA-a koji je sasvim nešto drugo od onoga što sam očekivao, kako je na CN tornju visokom oko 600m sa koga se vidi ceo grad, šta znači ići u šoping u Kanadi a pri tome znati kakve su cene u Srbiji, kako se Kanadjani zabavljaju uz country muziku a kako uz hip hop, i još mnogo toga što me se desilo i što sam doživeo.

Pozdrav do sledećeg posta

Comments(2)

Prvo što upada u oči u Torontu je to da je to stvarno drugi kontinent. Kako nisam previše išao po Evropi, odlaske u Grčku i Tursku na more, par puta Kipar ne računam, kada pričam o razlikama, mislim na razlike izmedju Beograda i Toronta, ali pretpostavljam da se mnoge stvari mogu, manje više generalizovati i svrstati u kategoriju: Evropa. Dakle ono što prvo upada u oči je totalna vizuelna različitost. Jednostavno, sve je drugačije, ulice i zgrade sem što su veće, drugačijeg su dizajna, stanovi i kuće imaju totalno drugačije organizovan enterijer… Ono što naši ljudi koji su ovde u Torontu često spominju je "nostalgija" i kratak period koji sam proveo ovde je bio dovoljan da uhvatim deo toga što žele da kažu – ovde vas jednostavno ništa ne podseća na ono kod kuće, kada bi postojale makar neke sličnosti, mislim da bi ljudima bilo lakše.

Druga stvar koje ste vrlo brzo svesni je veličina. Toronto je ogroman grad i sve što ga više upoznajete, on je sve veći i veći. Prvi utisak veličine sam stekao već u avionu dok smo sletali; sedeo sam u srednjem redu i nisam mogao da pridjem prozoru da bih video bolje, ali ono što sam mogao videti sa svog sedišta bih opisao kao ogromnu poljanu išaranu svetlima, dokle god pogled seže i levo i desno i gde god sam pogledao, prostirao se Toronto.

U narednih mesec dana, u zavisnosti od prikupljenog materijala i onoga što imam da kažem, možete pročitati o stvarima koje sam obišao i doživeo u Torontu: IMAX bioskop, CN tower, NBA utakmica, Public Library i centar grada, odnos cena izmedju Srbije i Toronta …so stay tuned!

Comments(8)