HorizontBlog

Danas dolazi nastavak na stari post Paneli u gradskom prevozu. Jutros sam se vozio E5(ili je možda s umesto 5? ). Osim što je navedeni autobus imao panel na kome su se prikazivali spotovi i reklame, na istom panelu u drugoj polovini se prikazivala karta, i kad sam malo bolje pogledao, crvena tačka na karti je označavala našu trenutnu lokaciju što ukazuje da autobus ima ugradjen gps. Pošto mi je ovo nova maršruta, lepo sam ispratio kojim se ulicama krećemo i kako se tačno stiže od Kumodraške do rakovačkog mosta. Ovo sem boljeg pregleda putnika gde smo trenutno, koliko se brzo krećemo, donosi i mogućnost pregleda svih autobusa, njihova kretanja, zastoje, što će (nadam se) doprineti boljoj organizaciji gradskog prevoza. Prvo naravno treba opremiti sve autobuse gps-om, onda organizovati ceo informacioni sistem, te zaposliti stručne ljude koji će vršiti analize i preduzeti odredjene mere za poboljšanje gradskog prevoza Beograda. Možda ipak nije sve tako stalo(i crno) u Srbiji, kako često, kada smo ogorčeni, imamo običaj da kažemo.

Comments(0)

Ako do sada niste čuli za termin RIA, on predstavlja skraćenicu od Rich Internet Aplications a označava web aplikacije koje imaju(ili se trude da imaju) mogućnosti i funkcionalnosti desktop aplikacija. Termin je prvi put upotrebila tadašnja Macromedia 2002 godine, a u upotrebi su bili i sinonimi: Rich (web) clients, Rich web application, X Internet…

U praksi, i prostim jezikom rečeno, sa takvim aplikacijama se srećemo svakodnevno; dobar primer su google aplikacije koje predstavljaju besplatne online verzije office desktop aplikacija(google docs, spreadsheets…). Veliki igrači se trude da ovaj segment što više izguraju jer je jasno da se svi aspekti informacionih tehnologija polako ali sigurno sele na internet.

Dobar primer koji na pravi način ilustruje celu priču oko RIA je ovogodišnje Microsoftova predstavljanje SeaDragon i PhotoSynth tehnologija. U pitanju je nov način rada sa velikim količinama vizelnih podataka preko interneta. Tehnologije omogućavaju beskonačan zoom-in i zoom-out, bez ikakvog gubitka na kvalitetu. Takodje, za mene vrlo interesantna stvar, je povezivanje media fajlova preko metatagova u jednu celinu i njihovo korišćenje za kreiranje 3d prostora. Malo jednostavnije rečeno, velike količine slika kreiranih na jednoj lokaciji ili oko jednog objekta se povezuju metapodacima, tako da njihovo brzo učitavanje i spajanje stvara neku vrstu panorame.

Ljudi koji nisu čuli i videli kako ovo funkcioniše u praksi ili jednostavno zaljubljenici u tehnologiju, obavezno ali obavezno, bacite pogled na sledeće klipove:

Seadragon tech demo
Photosynth demo

Comments(2)

Na Insaned blogu naleteh na tekst o ovom odličnom addon-u za Firefox, pa sam rešio da ga malo probam i podelim utiske. ScrapBook služi za dodatno editovanje i čuvanje već gotovih web stranica koje učitate kroz browser. Često smo u prilici da pišemo neku dokumentaciju, seminarski, diplomski, blogpost. Ovo podrazumeva otvoren browser sa nekoliko(desetina) stranica koje sadrže resurse na zadatu temu. ScrapBook omogućava pamćenje ovih stranica i njihovo dodatno editovanje koje je sjajno odrađeno. Od alata za editing, na raspolaganju je highlighter(marker za podvlačenje-bojenje interesantnih delova texta), annotations(prozori sa beleškama), eraser, DOM eraser(briše složenije html elemente kao što su input polja, dugmad..). Dakle, uz pomoć ScrapBook-a možete učitanu web stranicu totalno prilagoditi svojim potrebama-ukloniti sadržaj koji smatrate suvišan a dodatno označiti sadržaj koji je bitan a zatim je sačuvati za dalje korišćenje ili štampati, time kreirajući neku vrstu customised reference. Sjajan alat i zaslužio bi čistu desetku da nema jednu manu, a to je čuvanje izmenjenih stranica kao fajlova koji se mogu nezavisno čitati od Firefox-a. ScrapBook (za sada) dozvoljava jedino čuvanje promenjenih stranica u svome virtuelnom direktorijumu, što znači da takve stranice ne možete recimo sačuvati na usb flash i poneti ih sa sobom, već je moguće otvarati ih jedino Firefoxom gde ste ih sačuvali pomoću ScrapBook-a, dakle nema export opcije. Šteta. Sve u svemu, bez obzira na navedenu manu, toplo preporučujem ScrapBook.

Comments(2)

Kada se samo i spomene pojam internet radio, kao nezaobilazno navodjenje i primer kako stvari treba raditi imamo last.fm.
Last.fm, engleski projekat, koji je počeo sa radom 2002. godine, predstavlja sjajnu ideju i realizaciju internet radija kroz koncept nazvan “recommendation system“. Kako ovaj koncept funkcioniše u praksi?

Sistem se sastoji od nekoliko delova.

Prvi deo predstavlja vaš profil koji možete besplatno kreirati na last.fm mreži. On služi kao centar gde se prikupljaju svi podaci o vašim muzičkim navikama i afinitetima. Možete sastavljati playliste, praviti top liste, povezati se sa ljudima koji imaju slična interesovanja…

Drugi deo predstavlja samo slušanje muzike. Ono se može ostvariti ili 1)preko last.fm playera koji možete besplatno downloadovati sa oficijelnog sajta ili 2)preko vašeg omiljenog audio playera na računaru.

1) U prvom slučaju, slušanje muzike se odvija po principu artista/taga. Dakle, unesete vašeg omiljenog pevača ili ono što vam se sluša u tom trenutku(npr. George Michael ili preko taga: npr. sentimental) i player će puštati svu trenutno raspoloživu related muziku. Ovaj koncept je vrlo efektan iz ugla slušaoca, pri slušanju ćete čuti dosta muzike za koju niste znali ni da postoji a slična je zvuku koji vam se svidja, tako da dolazimo do jednog bitnog feature-a last.fm radija a to je OTKRIVANJE NOVE MUZIKE. Primenjeno na moj slučaj, moram reći da sam nekih 30% muzike koje trenutno slušam, otkrio baš na ovaj način. Takođe, vredi napomenuti da player prikazuje i dodatne informacije o muzici koju trenutno slušate-koja vrsta muzike je u pitanju, više o artistu, diskografija, sliku albuma, i jako korisnu listi “similiar artist” koja predstavlja linkove koji klikom na njih, automatski puštaju taj bend. Korisno.

2) U slučaju druge opcije, a to je slušanje muzike sa lokalnog računara preko winapma recimo, ono što trenutno slušate komunicira sa last.fm serverom i pamti u vašem profilu(neophodno je downloadovati plugin za winamp i enablovati opciju scrobbling). Naravno, scrobbling se automatski “dešava” pri slušanju muzike preko last.fm playera. U oba slučaja, podaci o slušanu se beleže na serveru i time dobijamo pregled onoga što smo recimo zadnjih mesec dana slušali, navike, top liste itd. Tu dolazimo do drugog bitnog feature-a a to je POVEZIVANJE SA DRUGIM LJUDIMA(social networking). Kako imamo razne statistike naših muzičkih navika vezane za naš profil, lako ih možemo deliti sa drugim ljudima, povezivati se i upoznavati ljude sa sličnim muzičkim afinitetima.

Ono što je korisno za nas blogere, da last.fm mreža nudi nekoliko widgeta koji se mogu inkorporirati(hm, da li je ovo prava reč prim.aut) u blog, u vidu vaše top liste, ili prikaza top artista. Dakle, ono što slušate sa last.fm mreže se beleži a vaš widget komunicira sa serverom i dobija te podatke. Tako na blogu možete imati prikazanu listu muzičkih numera koje ste upravo slušali, top artiste itd te podeliti sa ljudima koji čitaju blog, vaš muzički ukus. Realan primer možete videti na ovom blogu u sidebaru, odmah ispod kategorije “meta”.

Dakle, da zaokružimo priču, ono što last.fm nudi je: otkrivanje nove muzike ali u okvirima vašeg muzičkog ukusa, mogućnost dodatnog informisanja o bendu sa čijim muzikom ste već upoznati, povezivanje sa drugim ljudima, deljenje muzičkih afiniteta i iskustava, blog widgeti.

Korisni linkovi:

last.fm
last.fm na wikipediji
članak o last.fm-u na wiredu

Comments(12)