HorizontBlog

Prijatno se iznenadih kada sam kao član(drug član) MSForge User grupe, dobio najavu prvog CodeCamp-a u Srbiji. Pre nego što krenem sa opisom dogadjaja, da razjasnimo neke pojmove.

CodeCamp predstavlja jednu vrstu konferencijskog okupljanja koja su po pravilu otvorena za sve i besplatna a za temu imaju .net(mada se pojam koristi i za ostale) dev tehnologije a organizovana su od strane lokalnih dev grupa.

INETA je skracenica od “International .NET Association” je neprofitna nezavisna organizacija za podsticanje, razvoj i sirenje Microsoft .NET tehnologija.

MSForge.net je lokalni web portal i mesto okupljanja svih Windows, SQL Server i .NET fanova, kao i svih onih koji žele da rade sa ovim tehnologijama. MSForge.net daje podršku i omogućava Web prisustvo lokalnim User grupama. [<-preuzeto sa msforge sajta]. Na stranici možete videti koje su user grupe zastupljene kod nas. MSForge je član INETA organizacije, neka me neko ispravi ako sam pogrešio.

Sva predavanja su održana u jednoj sali koja se pokazala jako dobra za ovaj tip predavanja. U pitanju je UK “Vuk”, sala “Kult”. Prema tradiciji IT konferencija na ulazu su me sačekale ljubazne hostese koje su mi udelile toolkit koji se sastojao od reklamnih brošura sponzora konferencije, rasporeda predavanja, male MS sveščice i olovke. Pohvalio bih organizatore oko timinga, sve je uz blago kliženje termina bilo onako kako je najavljeno-registracija do 9 sati, predavanja od sat vremena sa kratkom pauzom i besplatan ručak za učesnike koji je bio serviran u kafiću sprat niže po principu švedskog stola, kako je to i inače organizovano na sastancima user grupe.

Prema mom ličnom utisku, predavanja su imala uzlaznu putanju i po interesantnosti i po predavačima i po temama kako je vreme proticalo. Prvih nekoliko predavanja su govorila o BI, MS SQL i Reportovima, iako lepo prezentovana, sama tematika mi nije bila preterano interesantna dakle uzlazna putanja je čisto subjektivna, verujem da je odredjenim učesnicima bilo veće zadovoljstvo. Zadnjih 3 predavanja su bila odlična, Silverlight predavanje npr., dok je zadnje predavanje koje je osmišljeno sa dva predavača od kojih je jedan dizajner a drugi programer koji su pričali o svojoj saradnji na većem projektu za kockarnice kompletno uradjenim u WPF, za čistu desetku. Način na koji su prezentovali svoju priču, a i način na koji su opisali kako se neke stvari odradjuju u ovoj tehnologiji(DataBinding) je odličan. Ovo nije samo najbolje predavanje na konferenciji, već jedno od najboljih .NET predavanja kome sam pristvovao ikada. Bravo!

Kraj CodeCamp je obeležila i nagradna igra koja je prevazišla sva očekivanja. Naime, sponzori su se toliko “isprsili” za nagrade, da je prosto neverovatno. 25 licenci za softver od kojih su neke bile za fantastične Telerik kontrole i nenadmašni ReSharper su stvarno lep gest. Uz to Sampro, kao jedan od sponzora je dao, čini mi se 5 vrednih nagrada u hardveru, od kojih sam kao tradicionalni srećnik u nagradnim igrama, dobio Samtec Media Box na kome sam već stigao da pogledam novi “Moon” i odlični “The Visitor”.

Nekoliko puta za vreme konferencije, organizatori i predavači su se iskreno zahvaljivali na fantastičnom odzivu, koji je prevazišao sva njihova očekivanja. Ja bih se ovom prilikom zahvalio organizatorima na ovako dobro organizovanom skupu i atmosferi koja je bila drugarska i srdačna, na većini predavanja ste imali priliku da budete aktivni učesnik, postavite pitanja i ispričate neko svoje iskustvo na temu o kojoj se pričalo. I to sve na vrlo ležeran, opušten i druželjubiv način.

Da ne bi ispalo samo da hvalim, evo i par, više sugestija nego kritika:

“Ljudi, gde je TDD u celoj priči?” cc cc cc
“Da li bi moglo manje poslovnih BI,SQL priča a više programerskih(Dependency Injection, ASP.NET MVC,..) priča”

Sve u svemu, ako ste bili na CodeCamp-u, znate o čemu pričam a ako niste a bavite se programiranjem, potrudite se da sledeći CodeCamp(o kome se već šuška), nikako ne propustite.

Comments(1)

Kako je to moj prijatelj Siniša, interesantno objasnio: “…nije to kao nekad kad sam bio klinac pa ti daju naočare sa zelenom i crvenom plastikom umesto stakala i kao treba da vidiš 3d, ovo je neka nova tehnologija…”. Ove reči su bile dovoljne da me zaintrigiraju, razlog više je bio sam film koji se daje u 3d tehnici a to je u svim aspektima fantastični “Coraline“.

Prvi utisak o Kolosej bioskopu je pozitivan. Pri kupovini karata, na ekranu pri kasi možete videti koja su mesta upražnjenja i izabrati svoje mesto i na osnovu izbora vam se štampa karta(bravo). Sam bioskop nije pod zemljom kao npr. Tuckwood te je i osećaj dok hodate hodnikom sa čije leve i desne strane se nalaze sale, dosta bolji. Sala u kojoj se prikazivala Coraline 3d me najviše podsetila na IMAX u Torontu o kome sam već pisao u jednom od prethodnih postova-platno preko celog zida, strm raspored sedišta i ono što je meni, kao čoveku od dva metra jako bitno, dosta prostora za noge.

Smestili smo se u udobna sedišta(pozdrav Miljanu koji mi je pravio društvo), grickali kokice i čas skidali čas stavljali 3d naočare koje smo dobili na ulazu, nestrpljivi da 3d “trip” već jednom počne.

Posle serije reklama, slika se nekako smrljala i osvetlila(povećao brightness, koja bi srpska reč bila za to?) i film je počeo. Jedna reč koja bi opisala sam doživljaj je: Wow! Pri starim tehničkim rešenjima dobijali ste u najboljem slučaju “utisak 3d prostora”, sada ono što vidite, vidite stvarno u perspektivi, dalji predmeti su stvarno dalji, bliži vama stvarno bliži. Ovaj efekat je naročito izražen pri kretanju kamere kroz prostor ili kada se naprimer odredjeni predmeti kreću prema vama(igle koje se kreću prema vašoj glavi sa blagom rotacijom oko svoje ose kao da vam prolaze tik pored glave). Ovoliko dobro implementiranu tehnologiju definitivno nisam očekivao tako da sam tokom projekcije često hvatao sebe u proučavanju stvari na platnu(ovaj izraz u kontekstu 3d projekcije malo gubi na značenju) i istovremenom gubljenju niti iliti radnje fabule, što srećom nije imalo loš efekat jer sam Koralinu već gledao.

Kako stvari funkcionišu ispod haube? Tehnika koja omogućava celu priču se zove “Alternate frame sequencing”. Svaka scena filma se snima umesto jednom, dvema kamerama. Zatim se se snimljene slike(frejmovi) smeštaju na istu traku naizmeničnim redosledom(slika prve kamere, slika druge kamere, slika prve kamere,….). Film se projektuje na 48 frame-ova umesto standardnih 24, logično poštom umesto jednog frame-a sada imamo dva, frame uhvaćen sa prve i frame uhvaćen sa druge kamere. Sa druge strane, gledaoc nosi specijalne naočare koje pomoću IR risivera “znaju” koja je frekvencija smenjivanja alternativnih frame-ova na platnu. Staklo naočara je sačinjeno od tečnog kristala koji se polarizuje u istoj frekvenciji tako da se zatamni nad jednim pa nad drugim okom naizmenično, i voila, eto nam ga 3d efekat, koji stvarno funkcioniše odlično u praksi.

Kao zaključak, šta reći…Odvojite vreme i probajte 3d bioskop u TC Ušću, čak da vam se i ne svidi doživljaj, u svakom slučaju ćete videti nešto sasvim novo. Što se mene tiče, ja sa nestprljenjem čekam na XGames, takodje radjen u 3d tehnici.

Comments(0)

Ono po čemu je Toronto različit od Srbije i Beograda je, nažalost, kultura. Bez obzira da li na sebi imate Armani odelo, da li vozite skupa kola ili ste totalno odrpani, neobrijani i neočešljani, ljudi će vam se obraćati sa poštovanjem, počinjući rečenicu formalnim izvinjenjem(excuse me) a završavati je osmehom i obaveznim thank you. Ovo važi na ulici, restoranu, bilo kojoj prodavnici, subway-u, ovde je to način ponašanja i ophodjenja, nepisano pravilo.

Prirodno je da sebe i svoj narod uzdižemo a da o zapadu pričamo sa podozrenjem i nepoštovanjem, ističući nacionalna obeležja kao što su kajmak i rakija, gostoljubivost, druženje naspram “hladnoće” zapada i potenciranjem kako su sterilni i kako im se život svodi na posao-kuća-posao, svako od nas iz Srbije je prisustvovao ili vodio nekada jednu od ovakvih priča, medjutim realnost je mnogo drugačija i nažalost, kada se nadjete u jednom ovakvom velikom gradu, shvatite koliko zaostajemo u mnogim stvarima, pa vam kao meni, na trenutke bude malo krivo. Srbija je svašta pretrpela i standard je i dalje loš i treba vremena da se to promeni, ali za nekulturu jednostavno ne postoji opravdanje, složićete se…

Toronto(a ljudi kažu i ostali severno američki gradovi) su organizovani tako da su sve ulice normalne na ili paralelne sa glavnim tokom/ulicom koja se prostire od juga ka severu. Ovde je to ulica Yonge koja je dugačka tačno 56km(!!!) i prošarana ulicama koje se prostiru zapad-istok. Ovo omogućava snalaženje logikom: hajde da se nadjemo na uglu yonge-dundas ili: to se nalazi na college ave. west pa broj npr. 454. Prosto i jednostavno. Naravno, pre svega za ovakvu organizaciju su potrebne dve stvari, prostranstvo i ravnica, kako je Beograd prilično brdovit, verujem da ovakav scenario i nije bio moguć, pa samim tim nije pošteno reći da je snalaženje u Beogradu strancima mnogo teže nego nama u Torontu, u kontekstu da je Beograd neorganizovan a zapadni gradovi organizovani. Sve u svemu, snalaženje u Torontu je lako i sa smernicama, znakovima i natpisima koji se nalaze na svakom koraku, čovek mora biti ili smotan ili resajen ili prosto glup da bi bio u situaciji da ne zna gde je trenutno.

Subway ili metro je fantastičan, brz, vremenski precizan i vrlo udoban-nema guranja čak i kada je gužva, prijatan ženski glas obaveštava koja je sledeća stanica, koja trenutno. Oko vas su kinezi, indijci, crnci, sve moguće rase i klase i prvih nekoliko dana mi je to sve bilo jako interesantno i novo, tako da sam izmišljao razloge samo kako bih se vozio i posmatrao ljude i ponašanje, slikao.

U narednim postovima potrudiću se da vam opišem i prenesem utiske sa NBA-a koji je sasvim nešto drugo od onoga što sam očekivao, kako je na CN tornju visokom oko 600m sa koga se vidi ceo grad, šta znači ići u šoping u Kanadi a pri tome znati kakve su cene u Srbiji, kako se Kanadjani zabavljaju uz country muziku a kako uz hip hop, i još mnogo toga što me se desilo i što sam doživeo.

Pozdrav do sledećeg posta

Comments(2)

Prvo što upada u oči u Torontu je to da je to stvarno drugi kontinent. Kako nisam previše išao po Evropi, odlaske u Grčku i Tursku na more, par puta Kipar ne računam, kada pričam o razlikama, mislim na razlike izmedju Beograda i Toronta, ali pretpostavljam da se mnoge stvari mogu, manje više generalizovati i svrstati u kategoriju: Evropa. Dakle ono što prvo upada u oči je totalna vizuelna različitost. Jednostavno, sve je drugačije, ulice i zgrade sem što su veće, drugačijeg su dizajna, stanovi i kuće imaju totalno drugačije organizovan enterijer… Ono što naši ljudi koji su ovde u Torontu često spominju je "nostalgija" i kratak period koji sam proveo ovde je bio dovoljan da uhvatim deo toga što žele da kažu – ovde vas jednostavno ništa ne podseća na ono kod kuće, kada bi postojale makar neke sličnosti, mislim da bi ljudima bilo lakše.

Druga stvar koje ste vrlo brzo svesni je veličina. Toronto je ogroman grad i sve što ga više upoznajete, on je sve veći i veći. Prvi utisak veličine sam stekao već u avionu dok smo sletali; sedeo sam u srednjem redu i nisam mogao da pridjem prozoru da bih video bolje, ali ono što sam mogao videti sa svog sedišta bih opisao kao ogromnu poljanu išaranu svetlima, dokle god pogled seže i levo i desno i gde god sam pogledao, prostirao se Toronto.

U narednih mesec dana, u zavisnosti od prikupljenog materijala i onoga što imam da kažem, možete pročitati o stvarima koje sam obišao i doživeo u Torontu: IMAX bioskop, CN tower, NBA utakmica, Public Library i centar grada, odnos cena izmedju Srbije i Toronta …so stay tuned!

Comments(8)

Ove godine sam po prvi put prisustvovao “skupu IT profesionalaca” zvanom Sinergija. Održan je u Master centru u Novom Sadu od 14. do 17. oktobra. Za one koji nisu upućeni, Sinergija je skup ljudi okupljenih oko Microsoft tehnologija. Zamišljen je kao niz predavanja i zabavnih aktivnosti smeštenih u 3 radna dana ne računajući prvi dan u kome je sadržano otvaranje sa koktelom dobrodošlice. Spektar tema koje su obradjene na konferenciji je veliki, na to možda implicitno ukazuje raspored po danima. Za one koji nisu kliknuli na prethodno napisani link, predavanja počinju u 9 ujutru a završavaju se u 18h, po principu-sat vremena predavanje, pola sata odmor, sa glavnom pauzom(nešto kao veliki odmor prim.aut) od 12(tačnije od 11.30) do 14h.

Ono što je obuhvaćeno ovim postom:

1. Sinergija 08 -o čemu se govorilo i šta to Microsoft sprema(kuva) u narednom periodu
2. Kako smo provodili(ubijali) vreme izmedju sesija
3. Šta je dobro organizovano a šta su propusti organizatora po mom mišljenju
4. Sinergija ili ne

Pa da krenemo…

Krenuli smo rano ujutru, sreda beše. Imali smo malih problema na putu o kojima ne bih sada specijalno da govorim(promašili put ), tako da smo na predavanja stigli sa zakašnjenjem. Oko samih id kartica nije bilo nikakvih problema, bili smo prijatno iznenadjeni dodatnim stvarima koje smo preuzeli: totalno cool crnom torbom Sinergija napunjenom raznim korisnim stvarima-rasporedom predavanja, sveskom za beleške, olovkom…Nice…Još pre same konferencije, raspored po salama i uopšte sve informacije su bile dostupne na sajtu Sinergije, tako da smo unapred već imali napravljen raspored i plan pohadjanja. Rasporedili smo se tako da što manje ukrštamo sesije koje bi jedan drugom usmeno prenosili kasnije. Ono što je po mišljenju odlično organizovano su serijali, jedna tema se nastavlja u serijama. Na taj način prostim i nezaobilaznim ponavljanjem nekih stvari u različitim predavanjima lakše pamtite odredjene detalje sa jedne strane dok sa druge dobijate kompletniju i zaokruženiju predstavu o izloženoj tehnologiji. Sa stanovišta kvantiteta, pričaću prvo o tome, Sinergija je po mom mišljenu bila krcata obradjenim temama. Dobro, neko će reći, moglo je više biti zastupljeno WPF-a naprimer, ili trebalo je više pričati o ovome ili onome, po mom mišljenju, previše je novih tehnologija ili smernica, da bi u bilo kakvom slučaju konferencija koja traje 3 dana mogla pokriti sve.

Agile Development with Team System

Serijal o Agilnim metodama kroz primere konkretne primene u Visual Studio Team System paketu, je bio pravo osveženje. Kako organizovati timove, važnost pisanja Unit testova, sam proces deploymenta, ponašanje tima u kritičnim situacijama, vodjenje loga, analiza koda i refactoring, sve je to pokriveno na jedan lep i jednostavan način, stvarajući dobru osnovu i pripremu za primenu navedenih principa i metoda i u konkretnim situacijama.

ASP.NET

ASP.NET aplikacijama nije poklonjena prevelika pažnja na ovogodišnjoj Sinergiji. Razlog je jasan, došle su nove tehnologije(SilverLight, WPF) o kojima je trebalo pričati što definitivno ne znači da se odustaje od ASP.NET-a, šta više, u najavi je verzija 4.0 koja bi trebalo da donese razna poboljšanja. Ono što jeste obradjeno, na jednom od predavanja je bio Page model “ispod haube” tako da su prisutni mogli detaljnije dobiti uvid u Page evente od početnog koraka(requesta za stranicom) pa sve do finalnog outputa u vidu HTML-a. U neku ruku nastavak na celu priču je došao u vidu predavanja koje održano u petak a koje se pozabavilo naprednijim tehnikama kao što su pozivanje web servisa iz klijentskog koda, serijalizacija user kontrola i slanje istih preko web servisa, parcijalno učitavanje stranica. Dakle, ASP.NET je bio manje zastupljen na konferenciji što je na neki način kompenzovano samim kvalitetom ova dva predavanja.

SilverLight

O novom Microsoftovom čedu ste sigurno već čuli, a ako niste, SilverLight je pandan Adobe-ovom flashu. Na Adobe-ovoj strani su zastupljenost na tržistu i zrelost same tehnologije a MS-ovom, realno bolja osnova(.net jezici i platforma umesto Action Scripta). Ko će biti bolji u finalnom skoru, teško je reći i to je tema možda za poseban post, uglavnom već neko vreme pratim razvoj SilverLighta i ono što sam saznao na Sinergiji može se svrstati u kategoriju: šta sve može SilverLight. A prema rečima ljudi koji su vodili predavanje, može mnogo toga: napredne scenarije bindovanja, obilato korišćenje WCF-a, multithreading i tako dalje i tako bliže. Ono što trenutno fali su alati, Visual Studio još uvek ne podržava SilverLight na pravi način tj. nema prevlačenja kontrola i lakog korišćenja kontrola i pravljenja looka već se za to mora koristiti poseban alat Blend koji uz to nije besplatan… prema rečima predavača, ovi alati bi trebalo biti kompletirani do kraja godine a radosna vest je da je SilverLight izašao zvanično u verziji 2.0(bio je u beti). Videćemo.

Entity Framework

Iako nisam bio prisustvovao prezentaciji Entity-ja(tako smo se rasporedili), prema rečima kolege, EF omogućava potpunu apstrakciju relacionih baza, kreirajući objektni layer izmedju srednjeg sloja vaše aplikacije i samih podataka. Tu su i automatski update, pri promenama nad entity objektima i lako osvežavanje šeme nakon promena nad strukturom baze. Ovo je interesantno s obzirom da se cela priča oko EF-a počela zahuktavati prošle godine da bi se nakon izbacivanja CTP Preview verzije, zajedno na MVC frameworkom, stvar naizgled smirila zbog raznih problema na koje je razvojni tim u MS naišao, tako da sam u medjuvremenu malo odustao od ideje EF-a i držao se LINQ 2 SQL-a i ako u nekim situacijama i nije baš najudobniji za rad(više na više veze, datacontext lifecycle). Činjenica da je na Sinergiji posvećena posebna pažnja ovoj tehnologiji govori u prilog tome da MS nije odustao od svog čeda. Ostaje da vidimo šta će biti.

Zabava

Verujem da ima još dosta toga da se kaže o samom programu Sinergije. Ja bih radije sada prešao i na malo opuštenije teme, a to je Guitar Hero 2, koji smo imali da arčimo muški posle svakog predavanja. Da ne bih previše skočio sa teme na temu, dozvolite prvo da ukratko objasnim kako stvari stoje dok niste na predavanjima. Već sam spomenuo da predavanja traju po sat vremena, pauze po pola sat uz jednu podnevnu pauzu(11.30-14.00). Da se skup ne bi sastojao samo od predavanja i eventualno pričanja o predavanjima posle istih, postoji ceo jedan prostor u prizemlju Master centra koji je bio namenjen zabavi. Nekoliko game cornera sa X-Box konzolama(isključivo ), zatim kutak sa masažnim foteljama, glavna bina na kojoj se mogao odigrati navedeni Guitar Hero 2, takmičenje u veslanju, sve to zajedno je ono što je Sinergiju učinilo i relaksacionim i zabavnim iskustvom. Pošto su svi sadržaji, uključujući i hranu i piće, bili besplatni, moglo su se i zaključiti neke stvari prema tome ispred koje zabave, u daljem tekstu droge, su najveći redovi. Dakle ako grickanje, ispijanje sokova, igranje igrica, takmičenje u svemu živom, ispijanje Costa kafe, svedemo pod istu kategoriju i nazovemo istim imenom-droga, ubedljivo najveća navlaka je….kafa. Ispred Costa kafe ste uvek mogli videti dugačke redove i ako ste hteli srknuti istu, to je bilo moguće samo ako zbrišete sa predavanja, budete izuzetno brzi nakon predavanja te dotrčite do prizemlja i stanete u red, ili jednostavno čekate u redu 15-20 minuta(najčešći slučaj). No da se vratimo na temu, zabavni sadržaj beše raznovrstan, i svako je verujem mogao naći nešto za sebe. Mene je ispunilo takmičenje u veslanju gde sam imao jako dobar rezultat ali nažalost, svojim trenutnim stanjem kondicije nikako nisam uspevao da oborim taj prokleti rekord od 350m za 1 minut, koji je stajao od prvog dana i boo mi oči svaki put kada prodjem pored mašina za veslanje. Sa druge strane, kolega koji se privatno bavi muzikom, je totalno otkinuo na spomenuti Guitar Hero 2, i kao dete mu se uvek vraćao, što je meni predstavljalo olakšanje jer kako smo išli na različita predavanja, uvek sam tačno znao gde ga mogu naći
Dakle, sa strane zabave, za Sinergiju jedan veliki plus.

Došli smo do dela gde bih u vidu listinga naveo i neke stvari koje mi se nisu svidele:

1. Nepostojanje WiFi-a u salama. To je jednostavno, složićete se, nedopustivo za ozbiljan IT skup. Dakle, slažemo se oko toga

2. Ne znam koliko se ovaj propust uopšte može svrstati u propuste, ali moram jednu stvar poručiti nekim od predavača, nadajući se da će možda na neki način, kritika doći do njih i da istu grešku neće ponoviti.

NEMOJTE PISATI KOD ZA VREME PREDAVANJA, PRIPREMITE KOD UNAPRED I SAMO NAM UKAŽITE ŠTA SE I KAKO SE IZVRŠAVA.

Jednostavno, ne vidim ništa interesantno u gledanju kako neko piše i debaguje kod from scratch tako da zaboravim i kako se zovem a kamoli gde je dotični stao i šta je hteo da prikaže.

3. Sinergija je daleko od jeftinog skupa. Na sajtu imate i zvaničnu informaciju o tome kolika je kotizacija. Sa jedne strane, sve razumem i troškove organizacije i ipak je manje više sve bilo all inlusive ali opet smatram da jedan ozbiljan skup ne sme imati zvaničan ručak koji je pozajmio koncept od studentskih menzi, i u funkcionisanju i u kvantitetu i kvalitetu hrane. Odmah da kažem, nemojte me pogrešno razumeti, daleko od toga da je hrana bila loša, samo nije bila na nivou koji se po mom mišljenju očekuje od ozbiljnog Microsoft skupa.

I na kraju, da li se Sinergija isplati?
Da li bi trebalo ići?
Da li vredi onoliko koliko košta, pre svega?
Moj subjektivni odgovor je: apsolutno. Ona će podići vaš profesionalizam na viši nivo, uz to ćete sresti mnoge stare prijatelje i poznanike iz IT sveta i sve u svemu dobro zabaviti.

Dakle, moja cena Sinergije od 1 do 10: 8.5

Comments(3)

Danas dolazi nastavak na stari post Paneli u gradskom prevozu. Jutros sam se vozio E5(ili je možda s umesto 5? ). Osim što je navedeni autobus imao panel na kome su se prikazivali spotovi i reklame, na istom panelu u drugoj polovini se prikazivala karta, i kad sam malo bolje pogledao, crvena tačka na karti je označavala našu trenutnu lokaciju što ukazuje da autobus ima ugradjen gps. Pošto mi je ovo nova maršruta, lepo sam ispratio kojim se ulicama krećemo i kako se tačno stiže od Kumodraške do rakovačkog mosta. Ovo sem boljeg pregleda putnika gde smo trenutno, koliko se brzo krećemo, donosi i mogućnost pregleda svih autobusa, njihova kretanja, zastoje, što će (nadam se) doprineti boljoj organizaciji gradskog prevoza. Prvo naravno treba opremiti sve autobuse gps-om, onda organizovati ceo informacioni sistem, te zaposliti stručne ljude koji će vršiti analize i preduzeti odredjene mere za poboljšanje gradskog prevoza Beograda. Možda ipak nije sve tako stalo(i crno) u Srbiji, kako često, kada smo ogorčeni, imamo običaj da kažemo.

Comments(0)

Jako sam se obradavao kada sam video da su dva posta sa HorizontBloga,
uvrštena u prvu zbirku blog-zapisa u Srbiji – Blogopediju.
U pitanju su MindGame i Exit07.
Ne znam šta bih mogao još dodati sem: hvala!

Comments(0)