HorizontBlog

Jedan kratak tip, pre nekoliko dana sam slušao na radiju o sajtu lyrikline.
Stanica čini mi se bgd2, ne znam ko je bio gost, ali u svakom slučaju čovek se bavi poezijom i nekih pola sata su pričali o lyrikline-u, sajtu gde pesnici uploaduju svoje pesme u audio formi.

Učinilo mi se kao dobra ideja, poezija bi trebalo biti bolja ako se sluša umesto čita, tako da sam uz malo muke(nisu spelovali, neiskustvo ) našao adresu sajta. Najviše me je zainteresovalo to što su spominjali da se na sajtu mogu naći pesme Crnjanskog i ostalih naših starih pesnika koji ih lično recituju.

Utisci su pozitivni, sasvim je novo iskustvo čuti pesme koje smo svi učili/čitali kroz nastavu srpskog jezika, ovoga puta u audio formi. Zato smestite se tamo gde vas niko neće dirati(ne u ludaru, mislio sam recimo u svoju sobu ), slušalice na glavu, browser na lyrikline i uživajte.

Comments(1)

Ono po čemu je Toronto različit od Srbije i Beograda je, nažalost, kultura. Bez obzira da li na sebi imate Armani odelo, da li vozite skupa kola ili ste totalno odrpani, neobrijani i neočešljani, ljudi će vam se obraćati sa poštovanjem, počinjući rečenicu formalnim izvinjenjem(excuse me) a završavati je osmehom i obaveznim thank you. Ovo važi na ulici, restoranu, bilo kojoj prodavnici, subway-u, ovde je to način ponašanja i ophodjenja, nepisano pravilo.

Prirodno je da sebe i svoj narod uzdižemo a da o zapadu pričamo sa podozrenjem i nepoštovanjem, ističući nacionalna obeležja kao što su kajmak i rakija, gostoljubivost, druženje naspram “hladnoće” zapada i potenciranjem kako su sterilni i kako im se život svodi na posao-kuća-posao, svako od nas iz Srbije je prisustvovao ili vodio nekada jednu od ovakvih priča, medjutim realnost je mnogo drugačija i nažalost, kada se nadjete u jednom ovakvom velikom gradu, shvatite koliko zaostajemo u mnogim stvarima, pa vam kao meni, na trenutke bude malo krivo. Srbija je svašta pretrpela i standard je i dalje loš i treba vremena da se to promeni, ali za nekulturu jednostavno ne postoji opravdanje, složićete se…

Toronto(a ljudi kažu i ostali severno američki gradovi) su organizovani tako da su sve ulice normalne na ili paralelne sa glavnim tokom/ulicom koja se prostire od juga ka severu. Ovde je to ulica Yonge koja je dugačka tačno 56km(!!!) i prošarana ulicama koje se prostiru zapad-istok. Ovo omogućava snalaženje logikom: hajde da se nadjemo na uglu yonge-dundas ili: to se nalazi na college ave. west pa broj npr. 454. Prosto i jednostavno. Naravno, pre svega za ovakvu organizaciju su potrebne dve stvari, prostranstvo i ravnica, kako je Beograd prilično brdovit, verujem da ovakav scenario i nije bio moguć, pa samim tim nije pošteno reći da je snalaženje u Beogradu strancima mnogo teže nego nama u Torontu, u kontekstu da je Beograd neorganizovan a zapadni gradovi organizovani. Sve u svemu, snalaženje u Torontu je lako i sa smernicama, znakovima i natpisima koji se nalaze na svakom koraku, čovek mora biti ili smotan ili resajen ili prosto glup da bi bio u situaciji da ne zna gde je trenutno.

Subway ili metro je fantastičan, brz, vremenski precizan i vrlo udoban-nema guranja čak i kada je gužva, prijatan ženski glas obaveštava koja je sledeća stanica, koja trenutno. Oko vas su kinezi, indijci, crnci, sve moguće rase i klase i prvih nekoliko dana mi je to sve bilo jako interesantno i novo, tako da sam izmišljao razloge samo kako bih se vozio i posmatrao ljude i ponašanje, slikao.

U narednim postovima potrudiću se da vam opišem i prenesem utiske sa NBA-a koji je sasvim nešto drugo od onoga što sam očekivao, kako je na CN tornju visokom oko 600m sa koga se vidi ceo grad, šta znači ići u šoping u Kanadi a pri tome znati kakve su cene u Srbiji, kako se Kanadjani zabavljaju uz country muziku a kako uz hip hop, i još mnogo toga što me se desilo i što sam doživeo.

Pozdrav do sledećeg posta

Comments(2)

Prvo što upada u oči u Torontu je to da je to stvarno drugi kontinent. Kako nisam previše išao po Evropi, odlaske u Grčku i Tursku na more, par puta Kipar ne računam, kada pričam o razlikama, mislim na razlike izmedju Beograda i Toronta, ali pretpostavljam da se mnoge stvari mogu, manje više generalizovati i svrstati u kategoriju: Evropa. Dakle ono što prvo upada u oči je totalna vizuelna različitost. Jednostavno, sve je drugačije, ulice i zgrade sem što su veće, drugačijeg su dizajna, stanovi i kuće imaju totalno drugačije organizovan enterijer… Ono što naši ljudi koji su ovde u Torontu često spominju je "nostalgija" i kratak period koji sam proveo ovde je bio dovoljan da uhvatim deo toga što žele da kažu – ovde vas jednostavno ništa ne podseća na ono kod kuće, kada bi postojale makar neke sličnosti, mislim da bi ljudima bilo lakše.

Druga stvar koje ste vrlo brzo svesni je veličina. Toronto je ogroman grad i sve što ga više upoznajete, on je sve veći i veći. Prvi utisak veličine sam stekao već u avionu dok smo sletali; sedeo sam u srednjem redu i nisam mogao da pridjem prozoru da bih video bolje, ali ono što sam mogao videti sa svog sedišta bih opisao kao ogromnu poljanu išaranu svetlima, dokle god pogled seže i levo i desno i gde god sam pogledao, prostirao se Toronto.

U narednih mesec dana, u zavisnosti od prikupljenog materijala i onoga što imam da kažem, možete pročitati o stvarima koje sam obišao i doživeo u Torontu: IMAX bioskop, CN tower, NBA utakmica, Public Library i centar grada, odnos cena izmedju Srbije i Toronta …so stay tuned!

Comments(8)

Znate li onaj osećaj kada kupujete neku stvar i od te stvari očekujete da vam pruži ono za šta ste dali svoj novac a onda se ispostavi da je ta stvar samo lepo upakovano govno i da ste ispali magarac? E baš takav osećaj sam imao ovih dana, kada sam se udobno smestio u svoju fotelju i odlučio da malo svog slobodnog vremena posvetim novokupljenoj knjizi ” Tajanstvene pojave u našem narodu “. Da bih delom objasnio zasto pisem ovaj post a ujedno čitaoca ovih redova lepo uveo u radnju fabule, samo da kažem da knjigu nisam kupio sam već sam je dobio kao rodjendanski poklon koji sam sam birao, maltretirajući pola sata davaoca poklona, koji je u ovom slucaju bila moja sestra od tetke, i stariju punačku i krajnje simpatičnu prodavačicu knjižare “Nolit”, izmisljajući i navodeći razloge zašto odbijam neke od njihovih predloga a objasnjavajući smer i tok svog izbora kroz navodjenje hiljadu i jednog besmislenog razloga kako bi prisutnima dodatno naglasio kako sam poseban po tome što tačno znam šta želim. Bah!
Medju njihovim predlozima a i samopredlozima koje sam dao a odbio zbog ove sramote od knjige bili su i naslovi: “Uzgajanje kaktusa”, “Istorija smrtnih kazni”, “Manastirski putopisi”, “Lekoviti cajevi”…
U redu, priznajem, izbor i nije bio veliki ali mogao sam makar uzeti te kaktuse (prim.aut.). U svakom slucaju, da ne bih mnogo skretao sa teme, eto mene zavaljenog u fotelji, kako otvaram stranice i počinjem sa čitanjem, postavljajući solidna očekivanja, da bih se prvo iznenadio čudnim načinom pisanja i uvodjenja u tematiku a zatim ozbiljno iznervirao pitajući se:
“Da li ovi ljudi misle da je sve ovo u redu i da tako treba objaviti knjigu ili su samo nabacali nešto na brzinu, ištancali u odredjenom broju primeraka i uzeli novac?? Da li je ovde u pitanju diplomski rad nekog srednjoskolca iz filozofije i psihologije ili samo dugo nisam nista čitao a autor ima čudan stil pa mi treba vremena da se naviknem??”
Dragi blogeri i blogerke, ” Tajanstvene pojave u našem narodu ” je ubedljvo najgluplja knjiga koju sam ikada čitao i to ne u fotofinišu nego za 5 klasa gluplja od ostalih konkurenata, besmislena, sa nabacanim informacijama i totalnim neosećajem za čitaoca. Pri svemu tome pisac ima neku akademsku titulu(prof. kandidat bogoslovlja Kijevske Duh. Akademije) a predgovor mu je pisao dotični ” Episkop Nikolaj “. Nema veze što: postavlja uzvičnike tamo gde im nije mesto a koristi ih obilato, navodi argumente koji su površniji od mog poznavanja crnih rupa i procesa uzgajanja celera a svaki mu se argument završava krajnje prozaičnim duhovnim objasnjenjem kod kojeg, on tako smatra da je u redu, nema mesta za dalje razmišljanje o iznetoj činjenici(fakat, kako ih on zove)-npr: fakat je da Bog tvorac svega (!?!?!?!)
Ali to nije sve, u ovoj sramoti i zaveri od knjige, autor nije sam, već mu upomoć priskače i izdavač, svojim brojnim štamparskim greskama u debljini slova, zatim na hiljadu mesta progutanim slovima, prebac jednog slova iz jedne reči u drugu i tako dalje. Pored svega navedenog, ova knjiga je stajala istaknuto u izlogu knjizare. Čekaj bre, ko je ovde lud???
Da ne bih ispao šampion u pljuvanju, a tako ispade na kraju, moram navesti da ova knjiga poseduje i malobrojne dobre osobine, konkretnije samo jednu, a to je mnoštvo informacija o metafizici, telepatiji, koje i ako nabacane i razbacane na sve strane, ipak jesu prisutne te ako ste u zatvoru, služite vojni rok ili vam je ovo prva knjiga u zivotu, “Tajanstvene pojave u našem narodu ” i nije toliko loš izbor.
Ovaj post sa jedne strane predstavlja upozorenje za sve koji ga čitaju a sa druge strane prekor izdavačima.
Poruka prvoj grupi je:
ZAOBIDJITE ” Tajanstvene pojave u našem narodu- Radovan N. Kazimorivić ” U ŠIROKOM LUKU

Poruka drugoj grupi je:
“SHAME ON YOU, BASTARDS”.

Comments(0)

Uvek sam imao averziju prema Marvel izdanjima. Tome su verovatno dodatno doprinele loše odrađene ekranizacije koje Holywood štancuje poslednjih godina. Ovih dana sam dobio par serijala u pdf formatu(IronMan, Venom…) i moram priznati da za stripove sem što su tehnički fenomenalno urađeni, ni sa umetničke strane nemam zamerki. U svakom slučaju, priznajem da sam pogrešio što se tiče Marvela. Preporuka.

slike uzete sa sajta: Walcoo

Comments(1)

Ove godine sam po prvi put posetio Exit festival. Pre samog odlaska sam upijao razne stavove, mišljenja o samom festivalu i pokušavao da zamislim u glavi kako sve to izgleda, kombinujući imaginaciju sa slikama sa festivala koje sam mogao videti na lokalnim tv stanicama. Ono što sam doživeo u tih 4 dana, ne može ni da se predvidi ni opiše. Ukratko, ljudi, idite na Exit. Vredno je svake pare i više od toga. Pri tome mislim naravno na full odlazak, svih četiri dana, uz iznajmljivanje stana i boravak i dnevno zezanje, ne na puki skok na jedno veče da odgledate band koji volite. Samo na taj način, Exit možete doživeti na pravi način, jer je sam festival, druženje pre svega drugog; muziku bih, koliko god to čudno zvučalo jer je u pitanju ipak muzički festival, stavio na drugo mesto.

Na Exitu možete sresti Josha, visokog blesavog Engleza koji obožava dnb, dve prijateljice iz Hrvatske koji će Vam pričati o tome kako su srpski dečki finiji i pažljiviji od hrvatskih, Norvežanke koje će vam same prići da biste se slikali, devojčicu iz Bosne koja će vas predstaviti svojoj mami, krupnog Engleza koji će vam pričati kako ih je naša policija presrela na autoputu optužujući ceo autobus da su ukrali viski iz prodavnice i tražiti im 2e po osobi da bi ih pustili dalje…pri tome mu svaka 3. rečenica počinje sa “crazy serbians”…upoznati ljude koji će sa vama podeliti ljubav prema istoj vrsti muzici, osetiti u trenutku jedno iskreno zajedništvo dok skačete i bacate se uz žestok drum….

Zbog toga bih vam još jednom rekao, nemojte propuštati Exit! On je mnogo više od lepog odštampanog rasporeda stage-ova i grupa koje na njima nastupaju. Exit je kulturni dogadjaj, i više od toga, prosto i jednostavno rečeno: the must!

pozdrav

Comments(1)

U subotu je održan VoxStock 2007, bluz festival na otvorenom. Nikada do sada nisam bio na Košutnjak ski stazama i moram reći da je ambijent više nego dobar za ovu vrstu dešavanja. Bina je bila postavljena tako da se video grad iza a sa ostalih strana ste okruženi šumom, što posebno daje čar u večernjim časovima kada se upale osvetljenja. Malo sam se i nervirao jer sam zaboravio foto aparat kući, a materijala za slikanje na pretek – drveće obasjano svetlošću, ljudi koji sede na klupama, panjevima, na travi, parovi, deca, interesantne face sa čudnim šeširima, svi pozitivni i opušteni. Odavno mi se nije desilo da odem na neko mesto i ne vidim ni jednu antipatičnu ili isfoliranu facu. Stigli smo u 18 (festival je počeo u 16) i tada su zasvirali Texas Flood, interesantni zbog vrlo energičnog nastupa ali i pevača koji neverovatno liči na Jack Black-a Zatim su (Read the article)

Comments(0)